Историја шрафцигера

Пхиллипс шраф и Пхиллипс шрафцигер изумио је Хенри Пхиллипс 1930-их. Први пут коришћен на монтажној линији аутомобила. Дакле, Пхиллипс вијци и Пхиллипс шрафцигери су такође познати као Пхиллипс вијци и Пхилипс одвијачи.

Да би применили мали обртни момент на прорезни завртањ, људи су помислили да отворе прорез на глави завртња, а шраф се може лако затегнути и олабавити одговарајућим шрафцигером, али са брзим развојем науке и технологије, шраф Примена шрафцигера постаје све обимнија, а појавио се и недостатак шрафова и шрафцигера са равним{0}}шрафцигерима. Први је да када се прорез на глави завртња оштети, завртањ се не може изврнути. Што је дужина отвора већа, лакше се може оштетити приликом увртања.

Да би се скратила дужина зареза, побољшала способност зареза да се одупре оштећењу и пренела иста количина торзије, људи размишљају о употреби попречног жлеба, који може да издржи исту торзију, али је дужина зареза скраћен за пола, што је отпорно на оштећења. Способност је знатно побољшана. Одвијач је првобитно био у облику праве линије и није могао да се користи за укрштене{0}}шрафове. Произведен је само још један укрштени-одвијач који одговара укрштеним-шрафовима. Дакле, постоје две врсте шрафцигера.

Вијци са прорезима се користе од када постоје машине. Немогуће је заменити све завртње на старој машини. Пхиллипс шрафцигер се не може користити на утору, а шраф са утором је још увек у производњи и примени, па задржите одвијач. На овај начин већина нових машина користи укрштене шрафове, а старе су и даље у употреби, па постоји ситуација да се истовремено користе два шрафцигера.